Lukovačke staze

 

Primorska terasa sjevernog Velebita, koju smo upoznali na potezu između Babrovače i Alana, nastavlja se sjeverno od Babrovače u ništa manje zanimljive prostore lukovačke gore. I ti su nam prostori, udaljeni samo sat – dva od Zavižana, ostali predugo nepoznati. Možda činjenica da se nalaze u granicama NP potakne interes za upoznavanje i ovih strana. A te strane obrasle su najljepšim šumama crnog bora na Mediteranu. I te strane nedavno su gorjele i cesta im se opasno približila, ali sjevernovelebitski borovi oduvijek su bili u sjeni braće s juga.
Sve su lukovačke staze puste i zarasle. Podgorci su se već odavno raselili, šumari više nemaju tu što tražiti, a ni ona šačica lovaca, koja je još neke staze koliko-toliko održavala, više ne zalazi u planinu. I lukovačka gora je skroz podivljala. Šuma je prekrila brig do briga, sve doline i drage. Ništa joj nije sveto. Stanovi i šterne traže se mačetom.

Rokaljević duliba

 

AŽIĆ LOKVA – ZAVIŽAN

POGLEDALO

JADREVIĆ DULIBA

AŽIĆ KRČ

OD BABIĆA DO ROGIĆA

KAZIVAČI

 

2008.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s